1. У Августу сте прославили милијардито преузимање фајерфокса, а сада прослављате петогодошњицу. Где ви видите фајерфокс за пет година?
Ја се трудим да не предвиђам ништа. Оно што Мозила зна је то да је веб прегледач вероватно један од најбитнијих програма на Вашем рачунару, зато што је управо веб прегледач оно што стоји између Вас и интернета, и све то у време када наши животи постају дигитални. Ми користимо интернет да бисмо се повезали са нашим пријатељима преко друштвених мрежа, да бисмо читали вести, да бисмо размењивали слике и снимке, да бисмо читали Википедију. Имаујући ово на уму, трудимо се да корисницима пружимо најбољи алат који би им омогућио све ово. То је фајерфокс.
2. Али, где је ту бизнис када причамо о веб прегледачу који се може преузети бесплатно?
Ми смо заједница људи који воле веб, који имају једну мисију (објашњено у Мозилином манифесту), а испред свих нас је непрофитна организација. То значи да за нас новац није циљ, већ само алат. Нама је новац потребан да бисмо одржавали наше веб сервере и плаћали 250 радника широм света. Начин на који зарађујемо је врло прост. По подразумеваним подешавањима, почетна страна фајерфокса омогућује корисницима да претражују веб користећи Гуглов мотор за претраживање. Постоји такође и “трака за претрагу” у горњем десном углу прозора фајерфокса која омогућује корисницима да претражују веб користећи Гугл, Амазон Ибеј и Јаху (и остале моторе, зависно од верзије фајерфокса). Када тражите нешто користећи наведене моторе, добијате страну са резултатима претраге. Претраживачи уновчавају ове претраге, а ми добијамо мали проценат ове зараде. Али, са преко 300 милиона активних корисника широм света, то је сасвим довољно за финансирање Мозиле.
Које су предности фајерфокса у домену безбедности?
Ми мислимо да је безбедност веома битна. Нашим корисницима нудимо могућност честог ажурирања, а када је у питању брзина поправљања безбедносних грешака и пружања закрпа корисницима, ми смо међу најбољима.
3. Пре него што је Гугл објавио Хром (Chrome), фајерфокс и Мајкрософт су делили тржиште. Колико је Хром утицао на тржиште?
Мозила је увек имала за циљ “промовисање избора и иновације”. Сада корисници имају велики избор и могу видети иновације у својим веб прегледачима. Ово је конкуренција коју смо желели, а корисници имају корист од тога. Ми смо задовољни. Хром је сада добра технологија, али и поред великог промовисања од стране Гугла, има само 3 процената удела у тржишту годишње. Фајерфокс добија више нових корисника дневно од Хрома.
4. Шта мислите о компанијама које настоје да промовишу заштићени софтвер у односу на софтвер отвореног кода?
Мислим да ће увек бити довољно места за заштићени софтвер, али бесплатни софтвер отвореног кода почиње да осваја тржиште. Већина клијената,
посебно предузећа, сада разуме праву вредност отвореног кода и отворених стандарда, и полако прелазе на ову опцију јер су уморни од продаваца „закључаног сопфтвера“.
5. Тренутно је фенек (фајерфокс за мобилне уређаје) у бета верзији. Када можемо очекивати стабилно издање? Шта мислите, како ће се тржиште опходити према новом конкуренту?Ако погледате у прошлост, мобилну индустрију су контролисале телекомуникационе компаније које су одличивале о томе који ће се телефон продавати, са којим пакетом сервиса, и који ће сајтови бити приказивани на уређајима. Али због притиска корисника који су желели приступ комплетном интернету а не само делићу њега, ствари су почеле да се мењају. Ту на сцену ступа фајерфокс (фенек је кодно име за фајерфокс за мобилне уређаје), који пружа модерни мотор за прегледање веба (исти онај који користи фајефокс 3.6!) који ради на мобилним платформама, и који ће моћи да користи додатке за фајерфокс. Ово ће донети много тога корисницима мобилних уређаја. За почетак, мобилни фајерфокс ће радити на Нокиа Н900 интернет таблету, а ускоро ћемо видети још доста уређаја, укључујући и оне који користе мобилни Виндоуз (Windows Mobile) као платформу, а касније вероватно и Андроид.
Овај интервју је рађен за потребе „El Economista„, али је преведен и објављен уз писмену дозволу аутора.